Borba protiv papirologije 2.

pročitaj cijeli članak      Srijeda, 16. Srpanj 2008. 20:44

Utorak Murijak je rekao da dođem po potvrdu oko 10-11. Super, Narodne Novine rade do 3 pa stignem štošta. Krećem u 12, žrtvujem pauzu i ručak i stižem u postaju. Dobardan. Dobardan. Vi ste. Došao po potvrdu. Koju, tko ste, kako Vaš kolega je rekao da dođem danas oko 10-11 po nju. Gledajte, došli ste u najveću gužvu Dobro, ali moja potvrda bi trebala čekat Sad ću ja njega nazvat. Tuut, tuuut Ode on Vraća se. Kolega radi od tri, možete ga pričekat sat vremena. Ali sad je jedan. Dobro, dva sata Pa radim Žao mi je, ja ne znam što je on radio Sjedam u Clia i ružno psujem, mislim da je Časnoj u prolazu ispala dijafragma od spominjanja države i ostaloga Propade nada da se sve može u dva dana... Vozim na posao, žicam još dva sata slobodno, istovremeno dogovaram ljude da mi pomognu doć premještat i čistit stan. Reko, policija u Hajnclovoj dela do 5, u 6 je taman da se nađemo. Potvrda dobivena bez frke od strane zgodne policajke, dolazim u Hajnclovu, stišćem ono za dobit brojčić i dobijam fraze ko Bubimir jer ko da krvna zrnca broje Čekam sat i pol ko majmun, ali zbog gužve koja se ne smanjuje nema ni najmanje nade da bi stigao do cca pol osam pa dižem sidro. Zašto uvijek ima premalo ljudi na šalterima, zašto je uvijek gužva, zaštoooo Dugo i predano čistimo stan (hvala puno Sine, Bure, Vanjo i Klaro, Klaro, drugi put obuci krinolinu!) nakon što smo pojeli Sinov kulen i popili pivu te otpjevali koju. Još tu ima poslaaa Srijeda Krećem u 7.10 kako bi bio prvi na muriji prije svih i pol sata prije otvaranja s nadom da mi vrijedi broj od sinoć (aahahahh). Ulazim u Clia, a Clio kaže kašljuc. I umre. Trčim na muriju ko Zatopek i uspijevam dić papir s kojim idem u NN za svega pola sata. Za neupućene, ima se dosta za hodat od točke Hajnclova do točke tramvaj i od točke NN do točke Petrinjska gdje su me uputili jer nemam potvrdu od putovnice. U Petrinjskoj mi kažu da imam potvrdu ali da ih nisam razumio kad su mi rekle koju potvrdu, naplaćuju mi još 150 kuna biljega i kažu da sam trebao kad su me poslale u točku NN uzet broj jer da se puno čeka. Uzimam broj. Čekam. Zovem Igija koji stiže s klemama. Trčim doma. Palimo, ne uspijevamo. Igi me vozi u Petrinjsku. Propustio sam broj, uzimam drugi. Idem krišom srat u birtiju. Čekam sat i pol. Ljubazni dečko s one strane stakla me traži papire i deset minuta nešto kucka i čudi se. Gleda mene, gleda kompjuter, gleda osobnu. Ne valja vam osobna A Ofucana je i ne sličite na sebe OK (sam ti daj buraz) Kuc kuc kuc Jeste izračunali Pi, pitam sa zrncem sarkazma dok mi kutnjaci bodu krvavo plavu usnu od sićušne nervoze Ma, krivi broj su kolegice napisale Izvolite, evo, zovite nas za dva-tri tjedna A da vi mene nazovete kad bude gotovo A ne tu ste (pokazuje mjesto na kartončiću) trebali napisat mob na koji da vas nazovemo, ali niste. Dobro, sad ću, nije bed Ne može, to je predani dokument Isuse Ali tip je fakat bio pristojan. Anyway. Utrčavam s najvećim smješkom u ured, skoro ko Mariolino, sređujem intervju jer sutra putujem raditi isti u Dubrovnik, polazak u 6.15, povratak u 16.00, da se ne bi slučajno okupao Zovem HAK. Nasmiješena pristojna gospodična me sasluša, da mi je crko auto, i kako sam član da kolko košta da me odšlepaju. Ona pita moj broj iskaznice. Kažem Rega. Kažem. Boja. Petrolej šugava plava, kažem. Evo, stiže šlep za pol sata. Ali samo sam pito kolko košta! Pa kad bi vi Samo da sredim poso i javim se. Može, đenja Radim, sredim nabrzaka, zovem HAK, javlja se mladić. Dobardan, sad sam se prijavio kod kolegice, rekla je da će skoro šlep Da, petrolej, evo za pol sata Hvala! Trčim doma, sluzim od znoja, dođem prije šlepa. Stanem na sunce, jer će on sad odma. 45 minuta kasnije se prebacim u hlad. Sat vremena kasnije zovem automat HAK-a za 3,69 kn po milimetru kubnom, gdje se javlja nova gospođica koja me drži na mobitelu 6,13 minuta i kaže da će uskoro javiti. Malo kasnije zove ona starija gospođica i kaže da su njima javili da je Clio već odšlepan, da je nesporazum i da će drugi šlep sad svaki čas. Za pola sata eto i šlepa. Pristojan i kulturan stariji gospodin mi rastavlja auto i kaže da je crko anlaser. 15.48. Murija radi do 5. Trebam vozačku da mogu registrirat auto. Stariji gospodin počinje pričati. Vrlo zanimljive stvari, ali servis mi radi isto do 5. Sutra me nema, poso me čeka, u subotu bi do Roka... Čovjek mi pušta Beach Boyse dok mi piše račun, i to bi bila jedna vrlo zanimljiva rasprava DA NISAM LUUUUUUD! Pardon. Žicam čovjeka da me vozi u Hajnclovu a on odveze Clia na servis, našto on pristaje, doveze me, da mi par mudrih savjeta o odgoju blizanki i općenito djece, a ja u 17.29 od pristojne tete na šalteru dobivam vozačku dok je Clio navodno stigo živ i zdrav u servis. Uskoro kartice, malo manje uskoro pasoš. Ni tri dana muke Nema predaje, neće me uspit slomit. Avioni za Dubrovnik se ne ruše sam tak, a i preživio sam let cessnom do Bukurešta i još se upišo od smijeha. Ke ne! Jelda Joooj... I još mi došo keramičar Zlatko i pokrpo rupe! Ako ovo čita neko u Belfastu, nek mi dofura dres Georga Besta. Ajmo naši

Tagovi: blog 
Izvor vijesti: ribafish

Vezani članci

Borba protiv papirologije 2.

Borba protiv glasnog seksa u stanovima

Zagreb - borba za grad

Životna borba za život!

"Joža" iliti borba za nezavisnost Hrvatske

Prosvjed protiv nasilja

Komentari